У циљу очувања здравља и спречавања појаве и ширења вируса, наша школа је по препоруци Министарства просвете наставила да орагнизује праћење наставе онлајн (за ученике који наставу похађају искључиво онлајн, као и за ученике по комбинованом моделу), тј. наставници наше школе у оквиру предмета који предају обезбедили су материјал који је основни део наставе на даљину и одржавају часове путем google meet-a.

Педагог школе је задужен за пружање додатне подршке ученицима.

Поред образовне подршке нашим ученицима у учењу, пружамо и психосоцијалну подршку.

Психосоцијална подршка je потребна, на првом месту, због нове ситуације (измењене традиционалне учионице која је у новим условима постала дигитална са већим нивом одговорности наших ученика и већим обавезама), уз подршку у учењу.

Наши ученици, треба да имају одговоран приступ у новим условима учења и повећану мотивацију која у измењеним околностима, креће и зависи искључиво од жеље и интересовања да што успешније заједнички савладамо нову препреку.

Познавање вештина које се односе на информатику нашим ученицима су предност у учењу на даљину и чине их способним и спремним за ову врсту учења.

Поред праћења од стране наставника и одржавања активне комуникације ученика, наставника, одељењских старешина и родитеља, у учењу на даљину веома је важно да се активно прати платформа, активно учествује у интеракцији са наставницима, постављају питања, учествује у консултацијама, тј.да ученик буде активан.

ЕФИКАСНО онлајн учење

Наши ученици (узраста од 15 до 18 година) у виртуелној учионици кроз учење помоћу дигиталних садржаја треба да обрате пажњу на:

  1. План учења

Представља добру организацију учења која условљава ефикасно учење. Ефикасност подразумева: разумевање новог градива, које од новог и непознатогуз инструкције и усмеравање наставника и труд ученика постаје научено градиво.

План учења се састоји из следећих питања, које ученик себи треба да постави, а то су: где се учи, како се учи, шта се учи и којим редоследом се учи.

Веома је важно где се учи, какве су нам могућности да одредимо место где ћемо  учити и обезбедити да је то само наш простор за учење. Подразумева се да ћемо према себи и својим афинитетима, тај простор себи учинити лепим и пријатним. Веома је важно да радни простор у току праћења часова са платформе буде уредан, прегледан, да фокус пажње буде начасу, да на радном столу нема мобилног телефона и осталог што нам одвлачи пажњу. Потребно је припремити свеску и оловку и  правити белешк, након прочитане лекције.

  • Кад се учи?

Временски оквир је одређен распоредом часова, али прати формиране навике наших ученика. Уз одговорно планирање претходног дана, тј.  нови дан, ученик треба да почне одморан, што  значи да су му способности за праћење и усвајање новог градива на највишем нивоу.

  • Како учити?

На нашим ученицима је да након предавања и комуникације са наставницима, кроз домаће задатке и материјале које добијајупланирају редослед учења предмета. Саветује се да  се ново градиво учи истог дана (одмах након слушања).

Препорука је да се сродни предмети не уче један за другим (због сличности градива и информација), већ са временским размаком (учити предмет који је по садржају тотално различит) и да се теже градиво учи док је ученик одморан и мотивисан, а градиво за које има задовољавајуће предзнање остави за нешто касније у току дана.

Конкретно, након предавања поред белешкиученици треба да прочитају лекцију из уџбеника, направе резиме (кратко препричана лекција својим речима у свесци), док не обаве консултације са наставницима или не добију додатни материјал.

Након читања лекције веома је важно да ученик кроз препричавање чује себе, подсећа се онога  штоје прочитао, исправља се и кроз већи број понављања усваја ново градиво уз усмеравање и подршку наставника (током консултација).

  • Како са градивом за које се показује мање интересовање?

У случају када је план учења већ одређен распоредом часова, веома је важно да наши ученици не одустају, када учење почиње са предметима за које не показују интересовање. У тој ситуацији, која не зависи од ученикане треба избегавати активност већ  је пожељно уложити већи труд да се час прати како не би остао „празан ход“.

Кроз усмеравање ученика у учењу и активну комуникацију, наставници помажуда сесавлада градиво и да ученик схвати да је труд који улажеи у предметима за које нема задовољавајући ниво предзнања и интересовања, веома битан.

Уз овај подсетник који представља водич кроз ситуације учења, сматрам да наши ученици имају потенцијал да савладају градиво на другачији начин од оног класичног у учионици и сада се отвара могућност да се  нови услови прихвате као изазов.

Педагог школе, Драгана Матић